
Прочитајте цео материјал
Уочи предстојеће сезоне бербе воћа, већ 20. за компанију Fitomag, започињемо низ публикација о различитим аспектима чувања, паковања и превоза разног воћа и поврћа.
Желимо да поделимо богато искуство у чувању воћа и поврћа и представимо достигнућа, проблеме и задатке на којима наш тим ради у различитим регионима земље и иностранству, како би садашњи и будући клијенти максимално очували квалитет и смањили губитке својих производа.
Пошто је сезона чувања близу и традиционално почиње шљивом, прва публикација посвећена је управо овом воћу. Већина клијената нас познаје као поузданог, годинама провереног партнера за чување касних сорти јабука, а мање зна о нашим достигнућима и истраживањима чувања шљива. А она постоје, на пример у Молдавији. Практично од почетка рада у овом региону, уз јабуке много пажње посвећујемо шљиви, јер је трећа у извозу воћа, после јабуке и стоног грожђа, са више од 70 хиљ. тона годишње. Више од половине те количине стиже на страна тржишта после 4-8 недеља чувања. Зато нам је смешно када неко изађе на тржиште и хвали се да компанија постоји две године и има велике успехе у чувању шљиве, док за клијенте то може бити веома погубно. За озбиљан приступ, какав има Fitomag, значајни резултати у агробизнису захтевају много више година упорног и усмереног рада. На крајњи резултат утиче огроман број климатских, агротехничких, постбербених и других фактора. Без њиховог уважавања не може се једноставно третирати нека партија воћа 1-MCP и очекивати добар резултат. Fitomag приступа одговорно, водећи се лекарским начелом „Не нашкоди“, па се пре понуде производа или услуге спроводи велики рад у више фаза.
Прво, наши запослени и спољни консултанти детаљно проучавају документацију о теми. Затим се формулише технички задатак и почињу лабораторијска испитивања. Следећа фаза је индустријска примена у експерименталном режиму, у стварним условима, уз пажљиво праћење свих параметара квалитета плодова, режима чувања и других фактора. Тек после свих ових фаза производ или услугу нудимо тржишту за масовну примену, са јасним протоколом за сваку сорту, прецизним параметрима рока бербе, режима чувања и чак могућих проблема током чувања.
У овом чланку желимо да представимо кратак преглед нашег дугогодишњег искуства у чувању шљива, издвојимо најважније факторе који утичу на процес чувања и опишемо истраживања која тренутно спроводимо на овом воћу.
Најпре кратке информације:
Шљива (лат. Prúnus) — род биљака из породице ружа (Rosaceae). Обухвата око 400 врста, распрострањених претежно у северним умереним областима света.
Три највише гајене врсте не налазе се у дивљини већ само око насеља: Домаћа шљива (Prunus Domestica) потиче из планина Источне Европе и Кавказа, а Кинеска шљива (или јапанска) и Prunus simonii настале су у Кини.
Јапанске шљиве чувају се дуже од већине европских сорти и зато су најраспрострањеније свеже шљиве у комерцијалној продаји.
Шљива је коштичаво воће, а по обрасцу сазревања је климактерично воће, односно плодови током сазревања производе етилен и осетљиви су на његово дејство. Управо зато је третман 1-MCP компаније Fitomag ефикасан инструмент очувања квалитета плодова током чувања.
ТАБЕЛА №1 : Ослобађање етилена из зрелог коштичавог воћа на различитим температурама
|
Воће |
0 С |
5 С |
10 С |
20 С |
|
Нектарина |
0,01 - 5 |
0,02 - 10 |
0,05 - 50 |
0,1 - 160 |
|
Бресква |
0,01 - 5 |
0,02 - 10 |
0,05 - 40 |
0,1 - 140 |
|
Шљива |
0,01 - 5 |
0,02 - 15 |
0,04 - 60 |
0,1 - 200 |
- Јединица синтезе етилена – мл С2Н4/кг*час
- Лева цифра – просечна вредност за плодове оптималне зрелости
- Десна цифра – просечна вредност за презреле плодове
За добар резултат чувања један од најважнијих фактора је берба при оптималном степену зрелости. За одређивање зрелости шљиве користимо следеће методе:
- Спољни изглед плода на стаблу – величина, боја покожице. Одређивање зрелости према боји прилично је субјективно и мора се заснивати на знању и искуству за сваку сорту.
![]() |
![]() |
- Боја меса – такође субјективан, али широко примењен начин одређивања зрелости шљиве. Варијација је мање: зелена, зелено-жута, жуто-зелена и жута. За складиштење препоручујемо бербу када је месо зелено-жуто или жуто-зелено, односно условно у другој и трећој фази.
![]() |
![]() |
![]() |
| ФОТО №3: Плодови шљиве различитог степена обојености меса | ||
- Чврстина меса – инструментална метода; ова вредност мери се ручним или дигиталним пенетрометром на сталку. Уопштено, просечна чврстина у тренутку бербе треба да буде најмање 3 кг/см2 за већину сорти (код President и Angeleno вредности су обично више). Мерење се обавља помоћу наставка од 8мм (за јабуке наставак има пречник 11 мм)
- Ниво BRIX (шећера) и титрационе киселости – такође метода коју примењујемо; нарочито је информативан однос шећера и киселости.
- Нова метода недеструктивног мерења, коју наша компанија проучава, јесте примена DA-Meter. То је уређај који мери степен разградње хлорофила у плодовима; резултат мерења је такозвани DA-Index, чија вредност за шљиву варира од 1,7 до 0,5 и ниже. Што је индекс нижи, то је степен зрелости шљива виши. Ова метода је веома занимљива и информативна; већ неколико година користимо је у свим фазама мерења, од стабла до амбалаже током чувања, без уништавања плодова.
![]() |
|
ФОТО №4: Мерење зрелости плодова шљиве помоћу уређаја DA-Meter |
Други важан фактор је организација квалитетне и благовремене бербе.
За разлику од других региона, где се шљиве као јабуке прво беру у контејнере, па сортирају и пакују на линијама, у Молдавији се беру директно у амбалажу у којој ће се чувати и слати потрошачима. Обично је то дрвена гајбица 500х300х150 мм, капацитета 8-10 кг, а последњих година популарна је и 400х300х150 мм, око 6 кг. Сортирају сами берачи непосредно у воћњаку. Најважнији је избор квалитетних, здравих плодова потребне величине, без болести, штеточина и механичких оштећења, по могућности са очуваном воштаном превлаком. Затим се гајбице воћа слажу на палете у самом воћњаку и шаљу на хлађење.
![]() |
| ФОТО №5: Помагало за квалитетну бербу шљива у дрвену гајбицу капацитета 9 кг |
Као код чувања у РГС, смањен садржај кисеоника снижава интензитет дисања и знатно успорава сазревање и синтезу етилена. Повећан садржај угљен-диоксида чува чврстину и сузбија развој патогених организама. Истовремено, код неких сорти расте ризик унутрашњег распадања, па истраживачи препоручују изузетан опрез са овом методом чувања шљива. Наши огледи показали су да су до 40-50 дана у кесама са МА сви параметри квалитета били нормални, али после 50-60 дана код многих плодова почели су симптоми унутрашњег распадања. Несумњива велика предност чувања шљива у кесама са МА јесте веома низак проценат губитка масе – у распону 0,15-0,30 %, у поређењу са 3-5% при обичном чувању. Све варијанте третиране препаратом Fitomag показале су боље резултате по свим показатељима него чување у кесама са МА без третмана.
Практична примена ових технологија није постала широко распрострањена у индустријским размерама из више разлога. Код чувања у РГС немају сви мале компактне коморе, тешко је обезбедити уједначеност партија, дуготрајна продаја после изласка из режима РГС носи ризике и настају додатни трошкови.
Код кеса са МА препакивање је веома захтевно, брише воштану превлаку, расте ризик унутрашњег распадања, а кесе су скупе. Пошто се шљива, за разлику од трешње, продаје у нижем ценовном сегменту, додатно улагање у ове технологије није увек финансијски оправдано. Поређење односа цене и квалитета показало је у пракси:
Пажљиво поштовање протокола третмана препаратом „Fitomag“ најприхватљивији је начин очувања квалитета уз минималан труд и трошкове!
Главни проблеми чувања шљива
- Гљивична обољења
У целом свету, па и у нашем региону, најагресивнији патогени су Botrytis cinerea и Monilinia fructicola, који изазивају гљивична обољења коштичавог воћа. У већини случајева инфекција настаје у воћњаку, ређе преко амбалаже, расхладне коморе или линија за сортирање. Зато су благовремени третмани фунгицидима у воћњаку неопходни за спречавање ових болести током и после складиштења. Одговарајуће санитарно стање просторија и амбалаже, пажљива берба са минималним механичким оштећењима, изостављање презрелих плодова из паковања и брзо хлађење воћа – све ове мере своде губитке од ових обољења на минимум.
![]() |
| ФОТО №6: Гљивична обољења плодова шљиве. |
- Унутрашње распадање меса
Главни физиолошки поремећај код многих коштичавих плодова, нарочито бресака, нектарина и шљива, јесте унутрашње распадање меса ( internal breakdown ). Главни симптоми су меко, слузаво, стакласто или потамнело месо плода, које се радијално шири од коштице ка спољној страни плода. Научници из целог света различито тумаче узроке овог поремећаја, али већина се слаже у једном: код сорти шљиве које су подложне овом поремећају симптоми настају брже и интензивније на температурама између +2°С и +7°С, него на температури 1°С – 0°С ! Већина пољопривредника и извозника то не зна, па је прецизна контрола температуре плодова у свим фазама неопходна за спречавање поремећаја.
![]() |
![]() |
| ФОТО №7: Различити степени унутрашњег распадања меса плодова шљиве | |
- Губитак чврстине меса
такође је проблем при чувању шљива јер потрошачи преферирају чврсте плодове. Брзина и интензитет омекшавања разликују се међу сортама, али овај показатељ углавном зависи од температуре плодова. Најмањи пад чврстине постиже се чувањем на температури -1°С – 0°С, док се највећи пад бележи на температури у распону +20°С - +25°С. Такође треба брати при оптималној зрелости: презрели плодови већ су мекани и нема смисла очекивати високу чврстину после чувања. Према нашим запажањима, партије убране после дуготрајних високих температура, нарочито из ненаводњаваних воћњака, имају ниску почетну чврстину. Плодови тада изгледају увело, слабо су сочни и такве партије не препоручујемо за складиштење.
- Губитак масе и увенуће плодова
такође зависе од сорте, бербе и чувања. Оптималан рок бербе, кратак размак до хлађења, брзо хлађење и складиштење на оптималној температури и релативној влажности чувају свеж и привлачан изглед, смањују губитак масе и спречавају увенуће шљива.
Све наведено кратак је преглед искуства и знања о чувању шљива које је Fitomag стекао у области технологија после бербе. За клијенте су развијени такозвани протоколи третмана и чувања за сваку сорту шљиве посебно; данас су то сорте Stanley, President и Angeleno. Ове сезоне развијамо протокол за нове сорте које пољопривредници гаје - Top Hit и друге. При склапању уговора о третману сви клијенти добијају протокол, додатно саветовање о свим питањима чувања воћа и подршку целог нашег тима током читавог периода складиштења.
Радо вам помажемо да остварите зараду чувањем шљива и другог воћа и поврћа; у нашој компанији имате професионалног и искусног партнера!
Александар Киртока,
Стручњак за технологије после бербе,
Мастер пољопривредних наука










