← Назад на публикације

Научни рад

Чланак објављен 2010. године · 133–136

Оригинални PDF
О преводу

У четири одломка оригиналног скенираног документа редови се преклапају. Нечитљива места су означена; недостајући текст није реконструисан.

Бројчане недоследности оригинала су сачуване.

Страница 133

ВЕСТНИК МичГАУ, № 2, 2010

ТЕХНОЛОГИЈА СКЛАДИШТЕЊА И ПРЕРАДЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА

УДК 635.64-156:631.811.4:664

ПОБОЉШАЊЕ СПОСОБНОСТИ ЧУВАЊА ПЛОДОВА ПАРАДАЈЗА ГАЈЕНОГ НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ ЦЕНТРАЛНОГ ЧЕРНОЗЕМНОГ РЕГИОНА

В. А. Гудковски,

ГНУ „Сверуски научноистраживачки институт за воћарство И. В. Мичурин“, Мичуринск, Русија

А. Ф. Бухаров,

ГНУ „Сверуски научноистраживачки институт за повртарство“, село Вереја, Московска област, Русија

Д. В. Акишин, А. В. Невзорова, Е. В. Кузина

ФГОУ ВПО „Мичурински државни аграрни универзитет“, Мичуринск, Русија

Кључне речи: парадајз, ген успореног сазревања rin, фолијарна прихрана, калцијум, метилциклопропен.

Кључне речи: парадајз, ген знатно одложеног сазревања rin, фолијарна примена, калцијум, 1-метилциклопропен.

Плодови парадајза традиционално се сматрају производом слабе способности чувања, па се период потрошње парадајза са отвореног поља поклапа са периодом сазревања на њиви. Према постојећим технологијама гајења, домаћи произвођачи могу да снабдевају тржиште свежим плодовима са отвореног поља само 1,5-2,5 месеци годишње. Ван сезоне на тржиште долазе увозни или домаћи производи гајени у различитим објектима заштићеног простора, мање хранљиве вредности и слабијег укуса. За продужење периода потрошње свежег парадајза са отвореног поља данас је најцелисходније применити методе које продужавају сазревање и чување плодова. За повећање ефикасности чувања парадајза препоручује се велики број различитих поступака и метода.

Једна од најраспрострањенијих и најефикаснијих је селекционо-генетичка метода. Она подразумева коришћење хетерозиготних хибрида добијених укрштањем најбољих сорти уобичајеног генотипа са линијама које носе гене успореног сазревања плодова (rin, nor, alc и др.). Тако добијени хетерозиготни хибриди имају смањен интензитет дисања, низак ниво синтезе етилена, ниску активност полигалактуроназа и пектинестеразе и релативно висок садржај пектинских материја и калцијума. Захваљујући овим особинама, плодови хетерозиготних хибрида боље се чувају и дуже остају чврсти од обичних сорти, што је веома важно при складиштењу, превозу и продаји плодова [5]. Током последњих деценија створен је велики број домаћих и страних хибрида (углавном nor/+ и rin/+) за гајење у заштићеном простору [6]. За гајење на отвореном пољу још нису створени домаћи хетерозиготни хибриди са геном успореног сазревања плодова. Главни недостаци ових хибрида су повећана дебљина и чврстина покожице, склоност пуцању и недовољно добар укус.

Други прилично распрострањен и ефикасан начин побољшања способности чувања јесте повећање концентрације калцијума у плодовима различитим поступцима [1].

Страница 134

ВЕСТНИК МичГАУ, № 2, 2010

Калцијум, који улази у састав средишње ламеле ћелијских зидова, повећава њихову чврстину, успорава разградњу, сазревање и старење, повећава отпорност на болести и продужава ефикасно чување [5]. Као хемијски елемент, калцијум се споро креће кроз земљиште и коренов систем га слабо усваја, па је најефикаснија примена фолијарном прихраном. Практично неограничена фолијарна прихрана биљака калцијумом постала је могућа захваљујући новим препаратима италијанске компаније „Валагро“ на бази органског хелатног агенса LPCA (лигнинполикарбоксилна киселина). У потпуно нешкодљивим и погодним за примену препаратима „Калбит С“ и „Брексил“, веома стабилни металоргански комплекси, хелати, садрже калцијум у лако доступном облику, искључују стварање нерастворљивог талога и могу се мешати са свим пестицидима који се користе за заштиту [Непотпун извор: крај реченице је нечитљив јер га прекрива следећи пасус].

[Непотпун извор: почетак реченице је нечитљив јер га прекрива претходни пасус] година веома добре резултате даје начин побољшања способности чувања климактеричних плодова третирањем препаратима који садрже 1-метилциклопропен (1-MCP). Препарати на бази 1-MCP (Smart-Fresh (САД) или „Fitomag“ (Русија)) неповратно делују на акцептор етилена, инхибирају ендогени и егзогени етилен, безбедни су за људе и не остају у плодовима после третмана [7]. Истраживања Сверуског НИИ за воћарство „И. В. Мичурин“ показала су високу ефикасност третирања плодова јабуке и крушке препаратом „Fitomag“ и током чувања и на путу до потрошача [2]. Ефикасност примене инхибитора етилена при чувању парадајза није довољно проучена.

Циљ нашег рада био је да испитамо утицај фолијарне прихране биљака калцијумским препаратом „Брексил“ и третмана инхибитором етилена „Fitomag“ после бербе на способност чувања плодова парадајза различитог генотипа.

Истраживања су спроведена 2007-2009. године на наставно-огледном газдинству „Рошча“. Испитивани су сорта уобичајеног генотипа Јахонт и хетерозиготни хибриди добијени на њеној основи директним укрштањем — Г1098 (+/rin) и реципрочним укрштањем — Г1256 (rin/+) са линијом К301 (rin/rin).

Методика спровођења огледа.

Расад је гајен без пикирања у пролећном пластенику конструкције МолдНИИОЗ по шеми 12×3 см, према технологији прихваћеној на газдинству. Расад је крајем маја ручно сађен у претходно припремљене и заливене јамице по шеми (90+50)/2 × 35 см. Свака варијанта сађена је у 3 понављања са по 25 биљака.

Током вегетације обављани су плевљење и растресање земљишта, а за заштиту од гљивичних и бактеријских болести прскање препаратима „Ордан“ и „Ридомил голд“ 2,5 кг/ха.

У периоду интензивног раста испитиваних плодова (1, 10, 20. августа) спроведена је фолијарна прихрана препаратом „Брексил“ (20,0 % калцијум-оксида у комплексу са амидом лигнинполикарбоксилне киселине LSA и 0,5 % водорастворљивог бора). Прихрана је спроведена прскањем биљака растворима концентрације 0,25% помоћу леђне прскалице.

На чување су смештени зелени, развијени плодови убрани у 1. декади септембра. Пре смештања третирани су инхибитором етилена, препаратом „Fitomag“, према технологији развијеној у ВНИИС „И. В. Мичурин“. Парадајз је чуван у обичним условима на температури 10-12 °С и релативној влажности ваздуха 75% (±10%). Контрола су били нетретирани плодови. Свака варијанта смештена је у 3 понављања са по 50 плодова. Током чувања, сваких 7 дана одређиван је природни губитак масе мерењем 10 нумерисаних плодова на електронској ваги. Садржај суве материје одређиван је пре и после чувања сушењем до константне масе [4].

Резултати истраживања

Познато је да губици плодова током чувања обухватају природни губитак масе и отпад услед болести. Истраживања су показала да се испитивани сортни узорци разликују по способности чувања. Генотип сорте значајно је утицао и на природни губитак масе и на отпад услед болести током чувања (табела 1).

Страница 135

ВЕСТНИК МичГАУ, № 2, 2010

Табела 1 — Утицај третмана препаратима „Брексил“ и „Fitomag“ на величину губитака током чувања од 42 дана (2007-2009. године)
ВаријантаПриродни губитак масе, %Отпад услед болести, %Укупни губици, %
Јахонт (+/+)
Без третмана10,050,260,2
„Брексил“9,542,051,5
„Fitomag“9,125,134,2
Г1098 (+/rin)
Без третмана7,530,137,6
„Брексил“7,027,034,0
„Fitomag“6,217,423,6
Г1256 (rin/+)
Без третмана8,934,243,1
„Брексил“8,432,040,4
„Fitomag“7,917,925,8
НСР₀₅0,32,02,5

Тако је највећи природни губитак масе после 42 дана чувања имала контролна сорта Јахонт (+/+): 10,0%. Плодови хетерозиготних хибрида имали су знатно мањи природни губитак масе током чувања. Плодови директног хибрида Г1098 (+/rin) губили су 7,5%, а реципрочног хибрида Г1256 (rin/+) 8,9%, што је за 2,5 односно 1,1% мање него код контролне сорте Јахонт.

Фолијарна прихрана биљака током вегетације препаратом „Брексил“ смањивала је природни губитак масе плодова свих испитиваних сортних узорака током чувања.

Природни губитак масе плодова третираних препаратом „Брексил“ није зависио од генотипа и код свих испитиваних узорака био је за 0,5% мањи него у варијантама без третмана. Резултати статистичке обраде експерименталних података показују значајан утицај фолијарне прихране препаратом „Брексил“ на природни губитак масе парадајза током чувања (табела 1).

Третман инхибитором етилена „Fitomag“ после бербе био је најефикаснији поступак за смањење природног губитка масе плодова током чувања.

Добијени подаци показују да је третман препаратом „Fitomag“ смањивао природни губитак масе код контролне сорте Јахонт за 0,9%, код хибрида Г1256 (rin/+) за 1,3%, а код хибрида Г1098 (+/rin) за 1,0% у односу на варијанту без третмана.

Главни део губитака током чувања чинио је отпад услед болести. При чувању контролне сорте Јахонт (+/+) током 42 дана, губици од болести били су највећи и износили су 50,2%. Знатно нижи били су код хибрида са геном успореног сазревања Г1256 (rin/+) и Г1098 (+/rin): 34,2% односно 30,1%, што је 1,47 односно 1,67 пута мање него код Јахонта. Најнижи су били код хибрида Г1098 (+/rin), код којег је као извор гена rin коришћена очинска форма.

Фолијарна прихрана препаратом „Брексил“ значајно је смањивала отпад услед болести код свих испитиваних узорака. Код хибрида Г1256 (rin/+) и Г1098 (+/rin) отпад је смањен за 2,2% односно 3,1% у односу на варијанте без третмана. Највећа ефикасност фолијарне прихране забележена је код контролне сорте Јахонт (+/+). Трострука фолијарна прихрана препаратом „Брексил“ концентрације 0,25% смањивала је губитке од болести код ове сорте при чувању од 42 дана за 8,2%.

Третман препаратом „Fitomag“ показао се као најефикасније средство и за смањење природног губитка масе и за заштиту плодова од болести током чувања. Највећи ефекат добијен је код сорте Јахонт (+/+), код које је отпад услед болести смањен са 50,2 на 25,1%, односно 2,0 пута у поређењу са контролом. Третман плодова хибрида Г1256 (rin/+) и Г1098 (+/rin) смањивао је губитке од болести за 16,3 односно 12,7%.

Страница 136

ВЕСТНИК МичГАУ, № 2, 2010

Сабирајући природни губитак масе и отпад услед болести, може се истаћи да је генотип сорте значајно утицао на укупне губитке. После 42 дана чувања највеће губитке (60,2%) имала је контролна сорта Јахонт (+/+). Укупни губици хибрида Г1256 (rin/+) и Г1098 (+/rin) били су знатно нижи: 37,6 односно 43,1%, што је за 22,6 односно 17,1% мање него код сорте са уобичајеним [Непотпун извор: крај реченице је нечитљив јер га прекрива следећи пасус].

[Непотпун извор: почетак реченице је нечитљив јер га прекрива претходни пасус] прихрана препаратом „Брексил“ смањила је укупне губитке хибрида Г1098 (+/rin) и Г1256 (rin/+) за 3,6% односно 2,7% у односу на контролу, а код сорте уобичајеног генотипа Јахонт за 8,2%.

Најнижи губици и највиши квалитет парадајза током чувања забележени су у варијанти са третманом инхибитором етилена „Fitomag“. При третману хибрида Г1098 (+/rin) и Г1256 (rin/+) укупни губици смањени су за 14,0 односно 17,3%, а код сорте Јахонт (+/+) за 26,0% у поређењу са варијантом без третмана.

Закључци

1. Сви испитивани начини побољшања способности чувања парадајза су ефикасни јер значајно смањују природни губитак масе и отпад услед болести током чувања од 42 дана.

2. При чувању хетерозиготних хибрида Г1098 (+/rin) и Г1256 (rin/+), природни губитак масе мањи је за 2,5 односно 1,1%, а отпад услед болести за 20,1 односно 16,0% него код контролне сорте Јахонт (+/+).

3. Спровођење 3 фолијарне прихране биљака парадајза препаратом „Брексил“ смањивало је укупне губитке за 3,6 - 2,7% код хибрида Г1098 (+/rin) и Г1256 (rin/+) и за 8,7% код контролне сорте Јахонт у поређењу са нетретираним плодовима, углавном због мањег броја оболелих плодова.

4. Третман инхибитором етилена „Fitomag“ после бербе најефикаснији је поступак побољшања способности чувања парадајза, јер повећава квалитет и смањује укупне губитке за 14,0 односно 17,3% код хетерозиготних хибрида Г1098 (+/rin) и Г1256 (rin/+) и за 26,0% код сорте уобичајеног генотипа Јахонт.

Литература

1. Акишин Д. В., Губин А. С. Накупљање калцијума и особине чврстине плодова парадајза различите способности чувања / Д. В. Акишин, А. С. Губин. — Вестник МичГАУ, 2004. — [Том 2]. — №1. стр. 272-275.

2. Гудковски В. А. Ефикасност 1-метилциклопропена при чувању и допремању воћа и поврћа потрошачу. // Повећање ефикасности воћарства у савременим условима. — 2007. — Т.3. — стр.196 - 206.

3. Гудковски В. А. Ефикасност МА и инхибитора биосинтезе етилена за чување воћа, бобичастог воћа и поврћа / Гудковски В. А., Кожина Л. В., Балакирјев А. Ј., Назаров Ј. Б. — Вестник МичГАУ, 2009. — №1. — стр.53-63.

4. Јермаков А. И., Арасимович В. В., Јарош Н. П. и др. Методе биохемијског истраживања биљака. — М.; 1987. — 429 стр.

5. Кахана Б. М., Кривиљева Н. И. Метаболизам пектинских материја и чврстина плодова парадајза // Известија АН МССР. Серија биолошких и хемијских наука. 1987, №4, стр.14-18.

6. Церану Л. А. Утицај хомозиготног и хетерозиготног стања мутантних гена на квантитативне особине парадајза / Л. А. Церану: дисертација за доктора биолошких наука. — Кишињев, 2007.

7. Швец В. Ф., Кустов А. В., Швец К. В., Гудковски В. А. Развој технологије производње и примена 1-метилциклопропена за очување воћа и поврћа. // Материјали међународне научно-практичне конференције, 27-28. априла 2004. године. — Вороњеж: Кварта, 2004 — стр.14-15.