← На материјале

Побољшање способности чувања плодова парадајза гајеног на отвореном пољу

Плодови парадајза традиционално се сматрају производом слабе способности чувања, па се период потрошње парадајза са отвореног поља поклапа са периодом сазревања на…

Побољшање способности чувања плодова парадајза гајеног на отвореном пољу
Прочитајте цео материјал

Плодови парадајза традиционално се сматрају производом слабе способности чувања, па се период потрошње парадајза са отвореног поља поклапа са периодом сазревања на њиви. 

Према постојећим технологијама гајења, домаћи произвођачи могу да снабдевају тржиште свежим плодовима са отвореног поља само 1,5-2,5 месеци годишње.

Ван сезоне на тржиште долазе увозни или домаћи производи гајени у различитим објектима заштићеног простора, мање хранљиве вредности и слабијег укуса. За продужење периода потрошње свежег парадајза са отвореног поља данас је најцелисходније применити методе које продужавају сазревање и складиштење плодова. За повећање ефикасности чувања парадајза препоручује се велики број различитих поступака и метода. 

Једна од најраспрострањенијих и најефикаснијих је селекционо-генетичка метода. Она подразумева коришћење хетерозиготних хибрида добијених укрштањем најбољих сорти уобичајеног генотипа са линијама које носе гене успореног сазревања плодова (гiп, пог, alc и др.). Тако добијени хетерозиготни хибриди имају смањен интензитет дисања, низак ниво синтезе етилена, ниску активност полигалактуроназа и пектинестеразе и релативно висок садржај пектинских материја и калцијума. Захваљујући овим особинама, плодови хетерозиготних хибрида боље се чувају и дуже остају чврсти од обичних сорти, што је веома важно при складиштењу, превозу и продаји. Током последњих деценија створен је велики број домаћих и страних хибрида (углавном пог/+ и rin/+) за гајење у заштићеном простору. За отворено поље још нису створени домаћи хетерозиготни хибриди са геном успореног сазревања плодова.

Главни недостаци ових хибрида су повећана дебљина и чврстина покожице, склоност пуцању и недовољно добар укус. Други прилично распрострањен и ефикасан начин побољшања способности чувања јесте повећање концентрације калцијума у плодовима различитим поступцима

Калцијум у средишњој ламели ћелијских зидова повећава њихову чврстину, успорава разградњу, сазревање и старење, повећава отпорност на болести и продужава ефикасно чување. Као хемијски елемент, калцијум се споро креће кроз земљиште и коренов систем га слабо усваја, па је најефикаснија примена фолијарном прихраном. Практично неограничена фолијарна прихрана калцијумом постала је могућа захваљујући новим препаратима италијанске компаније „Валагро“ на бази органског хелатног агенса LPCA (лигнинполикарбоксилна киселина). У потпуно нешкодљивим и погодним за примену препаратима „Калбит С“ и „Брексил“, веома стабилни металоргански комплекси, хелати, садрже калцијум у лако доступном облику, искључују стварање нерастворљивог талога и могу се мешати са свим пестицидима за заштиту. Последњих година веома добре резултате даје повећање способности чувања климактеричних плодова третирањем препаратима који садрже 1-метилциклопропен (1-MCP). Препарат „Fitomag“ неповратно делује на акцептор етилена, инхибира ендогени и егзогени етилен, безбедан је за људе и не остаје у плодовима после третмана. Истраживања Сверуског НИИ за воћарство „И. В. Мичурин“ показала су високу ефикасност третирања јабука и крушака препаратом „Fitomag“ и током складиштења и на путу до потрошача. Ефикасност примене инхибитора етилена при чувању парадајза није довољно проучена.

Познато је да губици плодова током складиштења обухватају природни губитак масе и отпад услед обољења. Истраживања су показала да се испитивани сортни узорци разликују по способности чувања. Генотип сорте значајно је утицао и на природни губитак масе и на отпад услед обољења током складиштења. Третман препаратом „Fitomag“ показао се као најефикаснији и за смањење природног губитка масе и за заштиту плодова од обољења током чувања.

На материјале