
Прочитајте цео материјал
На осетљивост плодова на површинско посмеђивање утичу многи фактори. Најзначајнији су генотип сорте, рок бербе, третман инхибитором етилена (1-MCP), услови складиштења и стресни фактори пре и после бербе.
Код осетљивих сорти јабука утврђена је директна веза између брзине накупљања етилена, производа оксидације α-фарнезена (КТ281) и развоја обољења. Што је краћи период до климактеричног максимума етилена и већа брзина накупљања КТ281, то су плодови осетљивији.
Третман препаратом Fitomag ефикасно успорава биосинтезу етилена, (КТ281) и развој болести, нарочито у условима хлађења.
Опис експеримента
Више од 70% сорти јабука гајених у Русији подложно је површинском посмеђивању, а губици могу достићи 90% и више, што негативно утиче на чување. Развој болести повезан је са накупљањем производа оксидације α-фарнезена (КТ281) и фенолних једињења у плодовима и са садржајем ендогеног и егзогеног етилена.
Осетљивост јабука на површинско посмеђивање условљена је генотипом сорте и факторима пре и после бербе, којих има више од 20.
Научници РХТУ „Д. И. Мендељејев“ су 2003. године, узимајући у обзир природно-климатске услове Русије и особине домаћих сорти, створили препарат Fitomag на бази 1-метилциклопропена (1-MCP), раније синтетисаног у САД за третман плодова после бербе, и испитивали ефикасност третмана при чувању јабука у обичној (ОА) и контролисаној (РА) атмосфери.
У 2010–2011. години испитиване су особине физиолошко-биохемијских процеса у јабукама различитих сорти после бербе, утицај физиолошког стања на ефикасност третмана препаратом Fitomag и осетљивост на површинско посмеђивање. Одабрани су плодови 8 сорти различите осетљивости (садржај ендогеног етилена 0,5–1 ppm): Антоновка обикновенаја, Лобо, Мартовскоје, Беркутовскоје, Северни Синап, Жигулевскоје, Богатир и Синап Орловски. У ГНУ ВНИИС „И. В. Мичурин“ (Мичуринск) одређивани су садржај етилена, КТ281 и чврстина плодова.
Један део јабука чуван је у собним условима на Т=+20–22°С (ради убрзавања сазревања и старења), а други на нижој температури (Т=+2–4°С). Испитиван је утицај зрелости на чување и ефикасност третмана препаратом Fitomag, па су плодови Антоновке обикновенаје брани у 3 рока са размаком од 7 дана. Садржај ендогеног етилена при берби износио је 0,03, 0,7 односно 53,6 ppm. Јабуке су чуване у ОА на Т=+3°С, а третиране 1, 3 и 5 дана после бербе.
Истраживања су показала да јабуке гајене у средњем појасу Русије (Антоновка обикновенаја, Мартовскоје, Жигулевскоје, Лобо, Синап Орловски, Богатир) имају већи интензитет дисања, ослобађања и накупљања етилена него јабуке са југа земље (Ренет Симиренко, Грени Смит, Голден Делишес и др.). Из тога следи да висок интензитет сазревања смањује способност чувања и повећава осетљивост на површинско посмеђивање сорти средњег појаса (сл. 1).
Сл. 1. Утицај сортних особина и третмана препаратом Fitomag на интензитет ослобађања етилена из плодова (5 дана после бербе, ОА, Т=+2–4°С)
При повишеној температури (Т=+20–22°С), разлика у времену достизања климактеричног максимума етилена код ових сорти, по свему судећи, одређује способност и трајање чувања. Климактерични максимум забележен је код Антоновке обикновенаје после 10, Жигулевског после 30, Мартовског, Синапа Орловског, Беркутовског и Северног синапа после 40–42 дана, а Богатира после 50 дана у собним условима.
Код сорти слабо осетљивих на површинско посмеђивање (Жигулевскоје, Лобо, Северни Синап) утврђени су највиши нивои накупљања етилена; сорте осетљиве током сазревања на сталној топлоти (Антоновка обикновенаја, Беркутовскоје, Мартовскоје, Синап Орловски, Богатир) имају средње и ниске вредности.
Брзина и ниво накупљања КТ281 разликују се међу сортама. Плодови осетљивих сорти Антоновка обикновенаја, Мартовскоје и Беркутовскоје накупљали су КТ281 брже од осталих. Максимум накупљања КТ281 био је временски близак или се поклапао са максимумом етилена. То потврђује повезаност накупљања етилена и КТ281 у плодовима.
Најосетљивија сорта је Антоновка обикновенаја, затим опадајућим редом Беркутовскоје, Мартовскоје, Синап Орловски, Северни Синап, Богатир и Жигулевскоје. Антоновка у појединим годинама оболева већ после 1–1,5 месеци у ОА (Т=+2°С), друге сорте знатно касније или су отпорне. Зато је технологија третмана препаратом Fitomag индивидуална за сваку сорту или групу сорти.
Третман препаратом Fitomag
Третман препаратом Fitomag успорава накупљање етилена и КТ281 и развој површинског посмеђивања. Чак и при високој температури чувања (Т=+20–22°С), третман Антоновке обикновенаје продужава период до климактеричног максимума етилена за 3 недеље у односу на контролу и смањује његов ниво (сл. 2).
Сл. 2. Утицај препарата Fitomag на динамику ендогеног етилена у плодовима сорте Антоновка обикновенаја при чувању на вишим и нижим температурама
Третман је нарочито ефикасан при чувању на нижој температури (Т=+2–4°С): у контроли је климактерични максимум забележен после 3,5 месеца, док га код третираних плодова није било ни после 5 месеци (сл. 3). Ово је својствено свим испитиваним сортама.
Сл. 3. Утицај препарата Fitomag на смањење чврстине меса сорте Антоновка обикновенаја при чувању на вишим и нижим температурама
Према чланку: Утицај генотипа сорте, рокова бербе, пуњења комора и третмана инхибитором биосинтезе етилена на степен површинског посмеђивања / Гудковски В. А. и др. // Вестник МичГАУ. 2012. № 3. Стр. 120–128.
Рокови бербе
На физиолошко стање, квалитет и способност чувања плодова велики утицај имају рокови бербе.
Утврђено је да се код контролних и третираних партија Антоновке обикновенаје убраних у 3 рока веома разликују динамика накупљања етилена, КТ281 и степен посмеђивања. Климактерични максимум етилена плодова 3. рока забележен је 2. децембра, 1. рока 18. децембра, а 2. рока 14. јануара. Код третираних плодова свих рокова садржај етилена знатно је порастао тек после 5 месеци, али је остао много нижи него у контроли; највише вредности имали су плодови 1. рока.
Највиши садржај КТ281 забележен је у контролним и третираним плодовима 1. и 2. рока, 38,6 односно 26,5 нмол/см2, а код плодова 3. рока крајем јануара износио је 10 нмол/см2, што је 2,6–3,8 пута мање.
У партијама третираним препаратом Fitomag, независно од рока бербе, накупљање КТ281 било је много ниже него у контроли и расло је тек после 3 месеца чувања. Садржај КТ281 био је виши у плодовима 1. а нижи у плодовима 3. рока. Исти односи важе и за етилен, што потврђује везу између биосинтезе етилена и КТ281.
Табела 1. Физиолошко стање плодова сорте Антоновка обикновенаја после 4,5 месеца чувања у ОА
|
Рокови |
Губици од површинског посмеђивања, % |
Чврстина меса, |
||
|
у контролној |
у третираној |
у контролној |
у третираној |
|
|
1. |
89,4 |
6,6 |
4,8 |
5,4 |
|
2. |
68,1 |
2,1 |
5,1 |
6,2 |
|
3. |
16,5 |
0,1 |
4,2 |
4,6 |
Дакле, највећа ефикасност третмана (мањи губици од површинског посмеђивања и висока чврстина плодова) постиже се бербом у оптималном року, односно 2. року, када садржај ендогеног етилена износи 0,5–1 ppm. У овој фази Fitomag ефикасно блокира рецепторе плода и успорава накупљање етилена и КТ281, чиме штити плодове од посмеђивања и чува квалитет.
При раној берби, због недовољног накупљања антиоксиданаса, ефикасност третмана опада, што може довести до негативних последица по плодове, и то:
- недовољног сазревања, бронзавости (Голден Делишес);
- рђасте превлаке покожице на необојеној страни, нарочито на местима оштећеним поткожном пегавошћу (Синап Орловски, Жигулевскоје, Ајдаред, Грени Смит и др.);
- CO2 оштећења при чувању у РА.
При касној берби третман препаратом Fitomag слабо је ефикасан јер је већина рецептора плода већ заузета етиленом.
Рокови смештања на чување
Рокови пуњења комора и третмана препаратом Fitomag после бербе такође утичу на ефикасност чувања.
Ако третман касни, јабуке дозревају у комори и убрзано накупљају етилен и КТ281. По особинама су сличне плодовима који су оптималну зрелост прошли у воћњаку.
Већину сорти средњег појаса одликује интензивно накупљање етилена. За ефикасну заштиту од површинског посмеђивања и очување високог квалитета, рокови пуњења и третмана препаратом Fitomag после бербе не смеју бити дужи од: Антоновка обикновенаја 1-2 дана, Мартовскоје 2-3 дана, Беркутовскоје, Синап Орловски, Северни синап и Богатир 3-4 дана.
Стресни фактори
На осетљивост плодова на површинско посмеђивање утичу и стресни фактори пре и после бербе.
Рано убрани плодови више оболевају од посмеђивања него они убрани у оптималном или каснијем року. Али додатни стресни фактори понекад нарушавају овај однос. Један је оксидативни стрес (фотострес), изазван повећаном сунчевом активношћу пре бербе. При дуготрајном фотостресу у плодовима се појачано стварају слободни радикали, што нагло смањује заштитне функције и повећава осетљивост на посмеђивање.
Тако је 2011. године у ЗАО „15 лет Октября“, код осетљиве сорте Синап Белоруски, утврђено да су највише оболели контролни и третирани плодови 4. рока бербе (14–19. септембра), који су пре бербе били изложени највећој сунчевој активности.
При смештању у расхладне коморе, током хлађења плодови независно од рока бербе трпе хладни стрес, који појачава слободнорадикалну оксидацију у кутикули покожице.
Комбинација повећане сунчеве активности пре бербе и ниских температура после бербе даје збирни негативан ефекат на ускладиштеним плодовима. То потврђује поменута партија Синапа Белоруског убрана 14–19. септембра. Очигледно је зато третман касно убраних плодова био слабо делотворан, а раније убраних прилично ефикасан.
Слични односи утврђени су за сорте Беркутовскоје и Ветеран.
Према чланку: Утицај генотипа сорте, рокова бербе, пуњења комора и третмана инхибитором биосинтезе етилена на степен површинског посмеђивања / Гудковски В. А. и др. // Вестник МичГАУ. 2012. № 3. Стр. 120–128.



