← На материјале

Фактори који утичу на степен површинског посмеђивања јабука

На осетљивост плодова на површинско посмеђивање утичу многи фактори. Најзначајнији су генотип сорте, рок бербе, третман инхибитором етилена (1-MCP), услови складиштења и фактори пре и…

Фактори који утичу на степен површинског посмеђивања јабука
Прочитајте цео материјал

На осетљивост плодова на површинско посмеђивање утичу многи фактори. Најзначајнији су генотип сорте, рок бербе, третман инхибитором етилена (1-MCP), услови складиштења и стресни фактори пре и после бербе.

Код осетљивих сорти јабука утврђена је директна веза између брзине накупљања етилена, производа оксидације α-фарнезена (КТ281) и развоја обољења. Што је краћи период до климактеричног максимума етилена и већа брзина накупљања КТ281, то су плодови осетљивији.

Третман препаратом Fitomag ефикасно успорава биосинтезу етилена, (КТ281) и развој болести, нарочито у условима хлађења.

Опис експеримента

Више од 70% сорти јабука гајених у Русији подложно је површинском посмеђивању, а губици могу достићи 90% и више, што негативно утиче на чување. Развој болести повезан је са накупљањем производа оксидације α-фарнезена (КТ281) и фенолних једињења у плодовима и са садржајем ендогеног и егзогеног етилена.

Осетљивост јабука на површинско посмеђивање условљена је генотипом сорте и факторима пре и после бербе, којих има више од 20.

Научници РХТУ „Д. И. Мендељејев“ су 2003. године, узимајући у обзир природно-климатске услове Русије и особине домаћих сорти, створили препарат Fitomag на бази 1-метилциклопропена (1-MCP), раније синтетисаног у САД за третман плодова после бербе, и испитивали ефикасност третмана при чувању јабука у обичној (ОА) и контролисаној (РА) атмосфери.

У 2010–2011. години испитиване су особине физиолошко-биохемијских процеса у јабукама различитих сорти после бербе, утицај физиолошког стања на ефикасност третмана препаратом Fitomag и осетљивост на површинско посмеђивање. Одабрани су плодови 8 сорти различите осетљивости (садржај ендогеног етилена 0,5–1 ppm): Антоновка обикновенаја, Лобо, Мартовскоје, Беркутовскоје, Северни Синап, Жигулевскоје, Богатир и Синап Орловски. У ГНУ ВНИИС „И. В. Мичурин“ (Мичуринск) одређивани су садржај етилена, КТ281 и чврстина плодова.

Један део јабука чуван је у собним условима на Т=+20–22°С (ради убрзавања сазревања и старења), а други на нижој температури (Т=+2–4°С). Испитиван је утицај зрелости на чување и ефикасност третмана препаратом Fitomag, па су плодови Антоновке обикновенаје брани у 3 рока са размаком од 7 дана. Садржај ендогеног етилена при берби износио је 0,03, 0,7 односно 53,6 ppm. Јабуке су чуване у ОА на Т=+3°С, а третиране 1, 3 и 5 дана после бербе.

Истраживања су показала да јабуке гајене у средњем појасу Русије (Антоновка обикновенаја, Мартовскоје, Жигулевскоје, Лобо, Синап Орловски, Богатир) имају већи интензитет дисања, ослобађања и накупљања етилена него јабуке са југа земље (Ренет Симиренко, Грени Смит, Голден Делишес и др.). Из тога следи да висок интензитет сазревања смањује способност чувања и повећава осетљивост на површинско посмеђивање сорти средњег појаса (сл. 1).

Сл. 1. Утицај сортних особина и третмана препаратом Fitomag на интензитет ослобађања етилена из плодова (5 дана после бербе, ОА, Т=+2–4°С)

Сл. 1. Утицај сортних особина и третмана препаратом Fitomag на интензитет ослобађања етилена из плодова (5 дана после бербе, ОА, Т=+2–4°С)

При повишеној температури (Т=+20–22°С), разлика у времену достизања климактеричног максимума етилена код ових сорти, по свему судећи, одређује способност и трајање чувања. Климактерични максимум забележен је код Антоновке обикновенаје после 10, Жигулевског после 30, Мартовског, Синапа Орловског, Беркутовског и Северног синапа после 40–42 дана, а Богатира после 50 дана у собним условима.

Код сорти слабо осетљивих на површинско посмеђивање (Жигулевскоје, Лобо, Северни Синап) утврђени су највиши нивои накупљања етилена; сорте осетљиве током сазревања на сталној топлоти (Антоновка обикновенаја, Беркутовскоје, Мартовскоје, Синап Орловски, Богатир) имају средње и ниске вредности.

Брзина и ниво накупљања КТ281 разликују се међу сортама. Плодови осетљивих сорти Антоновка обикновенаја, Мартовскоје и Беркутовскоје накупљали су КТ281 брже од осталих. Максимум накупљања КТ281 био је временски близак или се поклапао са максимумом етилена. То потврђује повезаност накупљања етилена и КТ281 у плодовима.

Најосетљивија сорта је Антоновка обикновенаја, затим опадајућим редом Беркутовскоје, Мартовскоје, Синап Орловски, Северни Синап, Богатир и Жигулевскоје. Антоновка у појединим годинама оболева већ после 1–1,5 месеци у ОА (Т=+2°С), друге сорте знатно касније или су отпорне. Зато је технологија третмана препаратом Fitomag индивидуална за сваку сорту или групу сорти.

Третман препаратом Fitomag

Третман препаратом Fitomag успорава накупљање етилена и КТ281 и развој површинског посмеђивања. Чак и при високој температури чувања (Т=+20–22°С), третман Антоновке обикновенаје продужава период до климактеричног максимума етилена за 3 недеље у односу на контролу и смањује његов ниво (сл. 2).

Сл. 2. Утицај препарата Fitomag на динамику ендогеног етилена у плодовима сорте Антоновка обикновенаја при чувању на вишим и нижим температурама

Сл. 2. Утицај препарата Fitomag на динамику ендогеног етилена у плодовима сорте Антоновка обикновенаја при чувању на вишим и нижим температурама

Третман је нарочито ефикасан при чувању на нижој температури (Т=+2–4°С): у контроли је климактерични максимум забележен после 3,5 месеца, док га код третираних плодова није било ни после 5 месеци (сл. 3). Ово је својствено свим испитиваним сортама.

Сл. 3. Утицај препарата Fitomag на смањење чврстине меса сорте Антоновка обикновенаја при чувању на вишим и нижим температурама

Сл. 3. Утицај препарата Fitomag на смањење чврстине меса сорте Антоновка обикновенаја при чувању на вишим и нижим температурама

Према чланку: Утицај генотипа сорте, рокова бербе, пуњења комора и третмана инхибитором биосинтезе етилена на степен површинског посмеђивања / Гудковски В. А. и др. // Вестник МичГАУ. 2012. № 3. Стр. 120–128.

Рокови бербе

На физиолошко стање, квалитет и способност чувања плодова велики утицај имају рокови бербе.

Утврђено је да се код контролних и третираних партија Антоновке обикновенаје убраних у 3 рока веома разликују динамика накупљања етилена, КТ281 и степен посмеђивања. Климактерични максимум етилена плодова 3. рока забележен је 2. децембра, 1. рока 18. децембра, а 2. рока 14. јануара. Код третираних плодова свих рокова садржај етилена знатно је порастао тек после 5 месеци, али је остао много нижи него у контроли; највише вредности имали су плодови 1. рока.

Највиши садржај КТ281 забележен је у контролним и третираним плодовима 1. и 2. рока, 38,6 односно 26,5 нмол/см2, а код плодова 3. рока крајем јануара износио је 10 нмол/см2, што је 2,6–3,8 пута мање.

У партијама третираним препаратом Fitomag, независно од рока бербе, накупљање КТ281 било је много ниже него у контроли и расло је тек после 3 месеца чувања. Садржај КТ281 био је виши у плодовима 1. а нижи у плодовима 3. рока. Исти односи важе и за етилен, што потврђује везу између биосинтезе етилена и КТ281.

Табела 1. Физиолошко стање плодова сорте Антоновка обикновенаја после 4,5 месеца чувања у ОА

Рокови
бербе

Губици од површинског посмеђивања, %

Чврстина меса,
кг/см2

у контролној
партији

у третираној
партији

у контролној
партији

у третираној
партији

1.

89,4

6,6

4,8

5,4

2.

68,1

2,1

5,1

6,2

3.

16,5

0,1

4,2

4,6

Дакле, највећа ефикасност третмана (мањи губици од површинског посмеђивања и висока чврстина плодова) постиже се бербом у оптималном року, односно 2. року, када садржај ендогеног етилена износи 0,5–1 ppm. У овој фази Fitomag ефикасно блокира рецепторе плода и успорава накупљање етилена и КТ281, чиме штити плодове од посмеђивања и чува квалитет.

При раној берби, због недовољног накупљања антиоксиданаса, ефикасност третмана опада, што може довести до негативних последица по плодове, и то:

  • недовољног сазревања, бронзавости (Голден Делишес);
  • рђасте превлаке покожице на необојеној страни, нарочито на местима оштећеним поткожном пегавошћу (Синап Орловски, Жигулевскоје, Ајдаред, Грени Смит и др.);
  • CO2 оштећења при чувању у РА.

При касној берби третман препаратом Fitomag слабо је ефикасан јер је већина рецептора плода већ заузета етиленом.

Рокови смештања на чување

Рокови пуњења комора и третмана препаратом Fitomag после бербе такође утичу на ефикасност чувања.

Ако третман касни, јабуке дозревају у комори и убрзано накупљају етилен и КТ281. По особинама су сличне плодовима који су оптималну зрелост прошли у воћњаку.

Већину сорти средњег појаса одликује интензивно накупљање етилена. За ефикасну заштиту од површинског посмеђивања и очување високог квалитета, рокови пуњења и третмана препаратом Fitomag после бербе не смеју бити дужи од: Антоновка обикновенаја 1-2 дана, Мартовскоје 2-3 дана, Беркутовскоје, Синап Орловски, Северни синап и Богатир 3-4 дана.

Стресни фактори

На осетљивост плодова на површинско посмеђивање утичу и стресни фактори пре и после бербе.

Рано убрани плодови више оболевају од посмеђивања него они убрани у оптималном или каснијем року. Али додатни стресни фактори понекад нарушавају овај однос. Један је оксидативни стрес (фотострес), изазван повећаном сунчевом активношћу пре бербе. При дуготрајном фотостресу у плодовима се појачано стварају слободни радикали, што нагло смањује заштитне функције и повећава осетљивост на посмеђивање.

Тако је 2011. године у ЗАО „15 лет Октября“, код осетљиве сорте Синап Белоруски, утврђено да су највише оболели контролни и третирани плодови 4. рока бербе (14–19. септембра), који су пре бербе били изложени највећој сунчевој активности.

При смештању у расхладне коморе, током хлађења плодови независно од рока бербе трпе хладни стрес, који појачава слободнорадикалну оксидацију у кутикули покожице.

Комбинација повећане сунчеве активности пре бербе и ниских температура после бербе даје збирни негативан ефекат на ускладиштеним плодовима. То потврђује поменута партија Синапа Белоруског убрана 14–19. септембра. Очигледно је зато третман касно убраних плодова био слабо делотворан, а раније убраних прилично ефикасан.  

Слични односи утврђени су за сорте Беркутовскоје и Ветеран.

Према чланку: Утицај генотипа сорте, рокова бербе, пуњења комора и третмана инхибитором биосинтезе етилена на степен површинског посмеђивања / Гудковски В. А. и др. // Вестник МичГАУ. 2012. № 3. Стр. 120–128.

На материјале